Šta bi se desilo da možemo da se vratimo kroz vreme?

Ako ste gledali “Ponoć u Parizu”, jedan od poslednjih filmova Vudija Alena, verovatno se sećate da se glavni lik, američki scenarista, svako veče oko ponoći nađe u boemskom kvartu Pariza i vreme provodi u društvu čuvenih umetnika i pisaca s početka XX veka, koji su Pariz učinili prestonicom kulture. U sličnom zapletu bi mogao da se pojavi i Rolan Garos, a epoha elegancije, tradicije, podviga i velikih izazova bi ponovo oživela pred našim očima.

Malo je poznato da je čuveni turnir Rolan Garos dobio naziv po francuskom pilotu koji je početkom XX veka, zahvaljujući svojoj odvažnosti, uspeo da postane prvi čovek u istoriji koji je preleteo Mediteran. To se desilo 1920. godine, kada su futuristi u svojim slikama objavili opšti progres sveta i kulture, godine u kojoj se zavrteo prvi zvučni film i kada je u Holivudu prikazan prvi crtani film Volta Diznija.

Romantičan poput pariza

Rolan Garos je jedini Gren Slem turnir koji se igra na šljaki, na šta su Francuzi sa pravom ponosni.

Može zvučati neobično da je u eri, u kojoj opčinjenost tehnologijom uništava romantičnu patinu prošlosti, Rolan Garos i dalje jedan od najpopularnijih turnira u krugovima profesionalnih tenisera. Ali to je činjenica, i upravo je ta jaka iracionalna naklonost ono što je pomoglo Štefi Graf da se, uz njoj svojstvenu disciplinu i perfekcionizam, zaljubi se u French Open i osvoji ga čak šest puta.

Otmenost krokodila

Anegdotom iz 1917. godine počela je priča o čuvenom “Krokodilu”:

“Američka štampa mi je prva dala nadimak “Aligator”, nakon opklade sa kapitenom francuskog Dejvis kup tima. Kapiten je obećao je da će da kupi kofer od krokodilske kože ako dobijem veoma važan meč za naš tim. Publici se očigedno svideo ovaj nadimak, jer je dobro naglašavao istrajnost koju sam pokazivao na teniskom terenu, a to je da nikada ne puštam svoj plen! Zbog toga je moj prijatelj Robert Džordž nacrtao “krokodila”, koji sam od tada našivao na majice i nosio na terene.”

Rene Lakost je tri puta osvojio Rolan Garos.

Velike ljubavi, velike drame

Kakav odnos profesionalni igrači imaju prema ovom turniru potvrđuju reči Džon Mekinra koji je ostao poznat po izjavi da teniser postaje svetska klasa tek kada osvoji Rolan Garos.

Mekinro je dobio svoju veliku šansu 1984. godine, u vreme kada je kompanija Kupertino na tržište izbacila prvi Apple kompjuter i kada je tehnologija još jednom romantičnost pretvorila u dramu: Mekinro je iste godine poražen od strane hladnokrvnog Ivana Lendla.

Ali kao što je Edit Pjaf pevala nakon života punog velikih ljubavi i još većih patnji, “Je ne regrette rien” (Ništa ne žalim), tako verujemo da će i Mekinro moći da se osvrne na svoje turnire i bude ponosan na svoju izuzetnu karijeru.

Velika sadašnjost koja se seća prošlosti

Uspesi današjih heroja su tema za sebe, ali nju ćemo da preskočimo kako bismo odali dužno poštovanje legendama jednog od najfascinantnijih teniskih turnira svih vremena.

Budućim generacijama ostavljamo da pričaju o delima današnjih zvezda i da ih porede sa vremenima poput 1976. godine, kada su se naši prethodnici zaljubili u bekhned volej Adrijana Panate i njegove čuvene pobede na Rolan Garosu.